Plavi Safir blog

Čovijek izludi kad nekog bitnog izgubi

Do juče smo bili zajedno, a sada te nema. Iščitavam naše poruke, gledam naše slike i pitam se kako? Pa zar je moralo biti ovako? Nema te. A ja ne vidim i ne čujem ljude oko sebe. Dani su sivi, tamni od kad nisi tu. Ni da sam od čelika ne bih podnijela taj teret. Kao da je neko iščupao dio mene,  ali ne brini neću dati da me slome. Čini mi se da je prošlo samo par sati od kad sam zadnji put vidjela tvoje lice. Pamtim svaku poru, mladež, sve pamtim. Dobar umire mlad. Teško je oprostiti se kad se nađeš u ovoj situaciji. Da te gledam u oči kad ti kažem šta me muči, i da vidim tvoje nježne oči kako mi uzvraćaju pogled govoreći mi da će sve biti uredu. Poželim da te nazovem, ali znam da nećeš biti tu da se javiš. Gledaš li me sada odozgo? Da li si ponosan na mene, i na ono što sam postala? Tvoja mala djevojčica je odrasla. Iako smo planirali da kroz život plovimo zajedno sada sam sama na sred Tihog okeana. Borim se sa talasima i olujama koje pristižu. Znam život je surov, svaka ljubav ima cijenu koju plaćamo. A ja, ja je skupo plaćam. I plačem, i gušim se u suzama. Pomozi mi da razumijem zašto? Fališ mi, ni ne znaš kako. Želim da te zagrlim jako, jer mi srce puca kao staklo. Javi se makar u snovima, da znam da si dobro, da si sa tvojima. Vedro nebo iznad grada, a ja još vidim sivo. Bože zašto si ga uzeo, šta ti je on skrivio. Tom ulicom više ne mogu proći, jer vidim tvoju sijenku i mislim da ćeš meni doći. Nema te. Poželim dušu đavolu da prodam samo da ti se pridružim. Misli mi poremeti eho tvoga glasa ''Čuvaj se, voli te tvoj dasa.'' 

Tekst posvećujem svima koji su  
nekad izgubili nekoga bitnog.
Bol je uvijek ista.