Šta ako se borimo za ono pogrešno?

Published on 04/14,2017

Volim te.

Zar ne misliš da je malo kasno za to.

Zelio bih vjerovati da nije.

A ja eto mislim da jeste. Milsim da je čak sve bilo davno jasno. Otišla sam bez ijedne riječi. Čak ti ni ono glupo zbogom nisam rekla. Samo sam jednostavno nestala iz tvog života.  

Znam, a ja budala sam samo stajao i gledao kako najbolja osoba u mom životu odlazi. Kako nestaje, iščezava i nisam preduzeo ništa da te zaustavim. A željeo sam. Nisam umio da reagujem.

Naravno da nisi.

To je bio prvi put da se nisi borila za nas.

Kao da je jednostavno otići od nekoga koga voliš. A htjela sam se vratiti u svakom momentu, preći preko svega i zagrliti te. Ali nisam. Nisam ponovo željela da to radim sebi. 

Ako si željela da se vratiš zašto nisi?

Ako me i dalje voliš, zašto me nisi zaustavio?

Naravno, još uvjek na pitanje odgovaraš pitanjem. Klasično od tebe. Jedini, možda, problem je u tome što te previše dobro znam. I znam da sada to radiš jer se plašiš nečega. Pitanje je samo da li se plašiš mene ili možda onoga šta bi mogla da uradiš u mojoj blizini?

Zar ćeš stvarno da igraš na tu kartu. Vidi, znam da si me vollje. Sebično i bezobzirno, ali ipak jesi. Jer si u meni video sebe - kakav se i sebi dopadaš. Svoj odraz u meni je ono što si zavoljeo, jer si u meni i meni bio poput grčkog boga. 

U pravu si, ti si bila sve ono što ja  nikada nisam umio da budem. Voljeo bih da si otišla od mene zbog drugog. A ne zbog mene. Mislio sam da će biti lako, pustiti te da odeš samo tako. Nikada nisam imao želju da prestanem da te volim. Pokušao sam da nastavim dalje, ali sam samo disao, nisam živjeo. Svaki svoj dan završavao sam rečenicom „sutra ćeš da je vidiš“, iako svjestan da sam sebe lažem povjerovao bih u to. I kada se to sjutradan ne bi ispunilo bio bih potišten, skrhan. I da znaš da me je boljelo. U, kako me je samo boljelo. Tada sam počeo da shvatam da me život neće pustiti da prođem nekažnjeno zbog onoga što si prošla zbog mene.

Znači sada pokušavaš da se iskupiš? I misliš da će sve proći? Ako će ti biti lakše, onda dobro. Slobodan si.

Molim? Slobodan? Ništa ne shvatam.

Naravno, nikad i nisi. Opraštam ti. Sve.  

Ne, ne, ne. Ne želim. I nisam došao zbog toga, Ne znam kako možeš to da pomisliš. Zar me tako malo poznaješ?

Ponekad pomislim da te uopšte nisam poznavala.

Nemoj da se pretvaraš da si okrutna kad nisi. Ustvari ne znam kako možeš samo tako da stojiš tu, kao zid. Zar me nisi ni malo voljela?

Da li čuješ ti sebe? Očigledno je da samo čuješ ono što ti ide u prilog. 

Hajde reci. Da li si me voljela?

Voljela? Pobogu idiote ja tebe još uvjek volim.  Najgore od svega je to što ne znam da li treba da da dozvolim sebi da osjećam ovo što osjećam. Jedino što sam željela od svega na ovom svijetu je bilo da odmaram dušu sa tobom.

Ni ja ne želim da bude drugačije. I ovaj put ne želim da pogriješim. Ne želim da te opet povrijedim. Mogu i ja sada da odem, to je najlakše. Šta ako dignem ruke od onoga što vrijedi, a šta ako se borim za ono što je pogrešno? Hiljadu sam puta gledao kako te gubim, ali ovaj put je drugačije. Ovaj put ne želim da te pustim, kolike god da budu oluje. Jer... Volim te, a to mi ne mogu oduzeti.

 

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=297949

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Šta ako se borimo za ono pogrešno?